Diskussion:Stjepan Vukčić Kosača

aus Wikipedia, der freien Enzyklopädie
Letzter Kommentar: vor 7 Jahren von Asdrubal in Abschnitt Überarbeitung nötig
Zur Navigation springen Zur Suche springen

Lieber Autor des Beitrags "Stjepan Vukčić Kosača" wie auch vermutlich des über Katarina Kosača-Kotromanić, - letzteren konnte ich ein wenig durch eine Quellenangabe deutlicher machen und ergänzen - wo bleiben die Quellen? Beide Beiträge finde ich interessant und auch relevant. Nur Du mußt ja Deine Kenntnise von irgendwoher haben; schreib also auf, woher? Beide Beiträge sind aufgrund von fehlenden Quellenangben potentielle Löschkandidaten. Eine Löschung würde ich bedauern.--Attila v. Wurzbach 16:03, 2. Jan. 2007 (CET)Beantworten



Bosanska Wikipedija

[Quelltext bearbeiten]

Stjepan Vukčić Kosača


Sa Wikipedije, slobodne enciklopedije Idi na: navigacija, pretraga


Stjepan Vukčić Kosača (?, oko 1404.- ?, 22. maja 1466.), sin kneza Vukca Hranića, veliki vojvoda bosanske države. Nećak i nasljednik Sandalja Hranića Kosače od 1435, najistaknutiji među Kosačama. Po smrti strica vodio borbu za očuvanje nasljeđa Kosača. U sukobu sa Pavlovićima preoteo vojvodi Radoslavu Pavloviću njegove južne posjede na području Trebinja 1438. Od 1440. do 1443. proširio je vlast na Omiš, Završje (ili Tropolje), Poljica, Gornju Zetu (Zeta), Bar, Trebinje i Klobuk. Ženio se tri puta. Prva žena bila je Jelena, zetska princeza iz kuće Balšića. Imao je četvoro djece - Katarinu, Kraljicu Bosne, Vladislava i Vlatka, Vojvode Hercegovine, Stjepana koji je u 20. godini primio Islam i postao veliki Ahmed paša Hercegović. Ugrožen od Mlečana i zetskoga vojvode Stefana Crnojevića, koji su mu ubrzo zatim oteli Bar, Gornju Zetu i Omiš, pomirio se s bosanskim kraljem Stjepanom Tomašem, s kojim je do tada ratovao. U znak pomirbe pristao je na udaju kćeri Katarine za bosanskog kralja (1446).


Dobijanje titule - Herzog [izmijeni]

Godine 1448. priklonio se Osmanlijama i srpskomu despotu Đurađu Brankoviću u napadu na bosanskog kralja i proglasio se hercegom. U toku trećeg braka, sa bavarskom princezom Cecilie u korespodenciji je koristio njemačku transliteraciju njegove titule Vojvoda - Hercog (što je, u narodnom jeziku, evaluiralo u 'Herceg'). Teritorij pod njegovom vlašću, od tada poznat pod imenom herceštvo od Sv. Save Hercegovina, protezao se od Lima do Cetine i od Rame do Kotorskoga zaljeva. Na tom je prostoru bio poput samostalnog vladara. Herceg Stjepan stolovao je u više rezidencija, najčešće u dva grada - ljeti u Blagaju a zimi u (Herceg) Novom. Težnje za gospodarskim osamostaljenjem došle su do izražaja i u njegovim naporima da grad Novi razvije u pomorsko i trgovačko središte (1449. osnovao je radionicu sukna). Pritom je izbio rat s Kotorom i Dubrovnikom, koji je trajao 1451-54. Drugi konavoski rat, a u njega su se upleli i hercegovi protivnici (kralj Stjepan Tomaš, hercegov sin Vladislav Hercegović Kosača, vlastela Vlatkovići i pojedini hercegovi vazali). Osmanska vojna pomoć upućena hercegu pokolebala je njegove protivnike pa se 1453. pomirio sa sinom Vladislavom, a 1454. s Dubrovnikom. Pošto su Osmanlije počeli upadati u njegovu zemlju, pomirio se i s novim bosanskim kraljem Stjepanom Tomaševićem (1461). Nakon pada Bosne 1463. njegove su zemlje postupno, od 1465., osvajali Osmanlije (Hum i Podrinje) i Mlečani (Neretvansku krajinu). Potkraj života vlast mu je bila svedena na usko primorsko područje s gradom Novim, koji su Osmanlije zauzeli 1482. Herceg Stjepan Vukčic Kosača preminuo je 1466. godine. Po osmanlijskom osvajanju posjed hercegove zemlje dobio je ime Hercegovina. Kroz dalji razvoj hercegovačke historije obim područja Hercegovina se mijenjao,a održao se do danas. Juzni dio današnje Bosne i Hercegovine svoj naziv duguje hercegu Stjepanu Vukčiću Kosači.


Српска Википедија

[Quelltext bearbeiten]

Стефан Вукчић Косача / Stefan Vukcic Kosaca Из пројекта Википедија Скочи на: навигација, претрага

повеља, ца 1450 г.Стефан Вукчић Косача (око 1404. - 22. мај. 1466.), оснивач војводства Светог Саве (hl. Sava), односно Херцеговине који је носио титулу Херцега Светог Саве.

Наследник је Сандаља Хранића Косаче од 1435. године, био је најистакнутији међу Косачама. Од 1440. до 1443. проширио је власт на Омиш (Omis), Пољица (Poljica), Горњу Зету (Zeta), Бар (Bar), Требиње (Trebinje) и Клобук (Klobuk). Угрожен од Млечана и зетскога војводе Стефана Црнојевића, који су му убрзо затим отели Бар, Горњу Зету и Омиш, помирио се с босанским краљем Стефаном Томашем(bosn. König Stefan Tomas), с којим је до тада ратовао. У знак помирења пристао је на удају кћери Катарине за босанског краља (1446). Године 1448. приклонио се Османлијама и српском деспоту Ђурђу Бранковићу (Dschurdsche / Georg Brankovic) у нападу на босанског краља и у манастиру Милешева (Kloster Milesevo) прогласио се "Херцегом од Светог Саве". Територија под његовом влашћу, од тада позната под именом Херцеговина, протезала се од Лима до Цетине и од Раме до Которскога залива. На том је простору био самосталан владар. Тежње за привредним осамостаљењем Херцеговине дошле су до изражаја и у његовим напорима да Херцег Нови (Herceg Novi) развије у поморско и трговачко средиште (1449. основао је радионицу сукна). Притом је избио рат с Котором (KOtor) и Дубровником (Dubrovnik, Ragusa), који је трајао 1451-1454, а у њега су се уплели и херцегови противници (краљ Стефан Томаш, херцегов син Владислав Херцеговић Косача (Vladislav Hertcegovic Kosaca), властела Влатковићи (Vlatkovici) и поједини херцегови вазали). Османска војна помоћ упућена херцегу поколебала је његове противнике па се 1453. помирио са сином Владиславом, а 1454. с Дубровником. Пошто су Османлије почели упадати у његову земљу, помирио се и с новим босанским краљем Стефаном Томашевићем (1461). Након пада Босне 1463. његове су земље поступно, од 1465. године, освајали Османлије (Хум и Подриње / Hum u. Podrinje) и Млечани (Неретванску крајину / Neretvanska krajina). Крајем живота власт му је била сведена на уско приморско подручје с Херцег Новим, који су Османлије заузели 1483.


Види још [уреди]

Ново Горажде / Novo Gorazde,


Манастир Милешева / Kloster Mileschewa

Спољашње везе [уреди]

Родослов Косача / Stammtafel Kosaca


Stammtafel Kosaca

[Quelltext bearbeiten]

The Dukes of St.Sava


This family descended from one Vuk of the house of Kosaca; he had two sons:


A1. Vlatko Vukovic, Gov of Croatia
A2. Hranja, Grand Voivode of Bosnia; m.Anka; they had issue:
B1. Sandalj Hranic Kosaca, Grand Voivode of Bosnia, Knez of Zahumlje, +1435; 1m: NN; 2m: 1396 Jelena N; 3m: 1405 Katarina, dau.of Vuk Vukcic, Ban of Croatia and Dalmatia; 4m: Jelena, dau.of Knez Lazar of Serbia
C1. Stefan Vuksic Kosaca, Gr Voivode of Bosnia, Lord of Zahumlje and Primorje, Duke of St.Sava, +1466; 1m: 1424 Jelena of Zeta (+1453); 2m: 1455 Varvara (possibly of the del Balzo family); 3m: Cecilie, a German lady
D1. Vladislav, Duke of St.Sava, Lord of Krain, *ca 1427, +1487/89; m.1455 Kyra Ana, dau.of Georgios Kantakuzenos
E1. Petar Balsa, Duke of St. Sava, +after 1511; m.Quirina, dau.of Francesco Quirini, Archbishop of Sebenico and Lesina
F1. Matija Balsa, Duke of St.Sava, +ca 1533; m.Irina Jaksic (+after 1539)
G1. Miklos Balsa, Duke of St.Sava, +after 1556
H1. Ivan
H2. Andrija
H3. Tomas
H4. a daughter
G2. a daughter, +after 1552
F2. Vladislav Hercegovic, a monk, +after 1514
D2. Vlatko Hercegovic, Duke of St.Sava, *ca 1426, +on the Island of Rab ca 1489; 1m: 1455 N von Cilli; 2m: 1474 Margherita di Marzano
E1. Jovan Hercegovic, Duke of St.Sava, +after 1546; m.Sofia Sossia, from Vicenza
F1. Vlatko; m.Taddea Belasij
G1. Giovanni, lived in Dubrovnik; m.Isabella Zorzi
H1. Vlatko, lived in Dubrovnik, +after 1570; m.N Loredano
I1. Elisabeta; m.1615 Angelo Zorzi
F2. Ferante; m.1564 Faustina Erizzo
F3. Isabella; m.Pompeo Avogrado
F4. Sava; m.1544 Paolo Boldu
E2. Marija; m.Antonio Pesare
D3. Stefan Hercegovic, became a Moslem and was Grand Vizier and Grand Admiral to the Sultan; m.1482 Fatima, dau.of Sultan Bayezid II; he left descendants
D4. Katarina, beatified, *1424, +Rome 25.11.1478, bur Ara Coeli, Rome; m.1446 King Stefan Tomas of Bosnia (+1461)
C2. Teodora, +1450; m.1421/22 Radoslav Pavlevic, Gr Voivode of Bosnia
B2. Vukac, +1432; m.Katharina N
B3. Vuk Hranic, +1425
C1. Ivan Vukovic
D1. Adam Vukovic

BALKAN family index INDEX PAGE


Last updated 30th January 2003


Добављено (Quelle) из "http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B5%D1%84%D0%B0%D0%BD_%D0%92%D1%83%D0%BA%D1%87%D0%B8%D1%9B_%D0%9A%D0%BE%D1%81%D0%B0%D1%87%D0%B0" Категорије страница: Косаче · Историја Босне и Херцеговине · Српска историја у средњем веку · Умрли 1466.


waren die Vukčić Kosača ein kroatisches oder serbisches Könighaus in Bosnien-Herzegowina`?

Überarbeitung nötig

[Quelltext bearbeiten]

Der Artikel wirkt mit den vielen Spekulationen und Mutmaßungen über den Charakter der Person sehr wie Geschichtsschreibung aus dem 19. Jahrhundert. Hier müsste dringend eine Menge neutral formuliert und neue Forschung eingearbeitet werden. Asdrubal (Diskussion) 21:15, 2. Jun. 2017 (CEST)Beantworten